CD, DVD, Floppy

Diskete i disketne jedinice su donedavno predstavljale nezaobilazni deo svakog računara. Pre samo dve decenije disketa je istisnula traku iz tadašnjih personalnih računara i predstavljala je jedinu memoriju računara.

Vrlo brzo je disketa postala podrška hard disku u prenosu podataka, sve dok kapacitet iste nije posatao totalno neupotrebljiv. Diskete kapaciteta 1,2Mb (5,25'') zamenjene su disketama kapaciteta 1,44Mb (3,5'') koje koristimo i danas. Mogle su se naći i diskete drugog kapaciteta na drugim platformama.

Sa pojavom CD i CDRW, disketa je otišla u istoriju. Pored CD-a danas se koriste i DVD i DVR. Iako je DVD još uvek u širokoj upotrebi, tome se polako nazire kraj. Cena Blue Ray diskova je još uvek velika, pa nisu u toliko širokoj upotrebi. Zajedničko za sve medije ovog tipa je da je za njihovo iščitavanje neophodan motor, koji ih vrti, i glava (ili laser) koja se pomera duž prečnika.

Mediji o kojima je reč su prenosni i problemi sa njima uglavnom su mehaničke prirode. Oštećenja površine medija onemogućavaju da čitač pravilno pročita podatak. Računar zadaje komandu da se oštećeni sektor ponovo iščita, ali, ukoliko je oštećenje takvo da je podatak nemoguće iščitati, neispravan medij blokira računar.

U probleme koji se kod ove vrste medija mogu javiti spadaju obrisani ili prepisani podaci, nezavršene sesije narezivanja diskova, bad sectori na floppy diskovima itd.

U HelpDisc-u posedujemo najmoderniji softver pomoću kojeg efikasno izvlačimo podatke sa ovih medija. Standardi proizvodnje i kapaciteta, kao i dugogodišnje prisustvo ove vrste medija, predstavljaju olakšavajuću okolnost za spasavanje podataka.