Uništavanje podataka

Pod podatkom u IT-u se podrazumeva niz nula i jedinica koji se nekim tehnološkim postupkom isčitavaju sa medija na koji su upisani. Po načinu na koji se čuvaju podaci, medije delimo na magnetne, optičke, magnetno-optičke i elektronske (mehanički se ne koriste skoro pola veka).

Najpopularniji uređaji za čuvanje podataka su trenutno magnetni mediji tj. mediji koji čuvaju podatke različitom polarizacijom magnetnog nosača podataka. U ovu grupu spadaju hard diskovi kao najrasprostranjeniji mediji, magnetne trake i diskete. Da bi u potpunosti shvatili šta znači brisanje podataka, a potom i uništavanje, neophodno je znati kako se podaci čuvaju na mediju.

Svaki magnetni medij se sastoji iz mnoštva magnetnih „lokacija“ tj. programabilnih jedinica. Te jedinice zovemo magnetni dipoli. Dejstvom električnog magnetnog polja koje proizvodi pisač (kod hard diskova popularno nazvan „glava“) polariše se niz magnetnih lokacija. Prestankom delovanja magnetnog polja programabilni materijal zadržava svoju polarizaciju koja nam omogućava da taj podatak ponovo isčitamo. Ukoliko želimo da redosled magnetizacije, odnosno polaritet dipola (koji je faktički podatak), izbrišemo, potrebno je da ponovo polarišemo te iste magnetne jedinice drugim slučajnim ili namernim redosledom.

Magnetne lokacije su grupisane u sektore, a mi ih najčešće merimo MB ili GB. Upravljanje sadržajem magnetnih lokacija je dato operativnom sistemu. Algoritam koji se koristi za upisivanje nekog sadrzaja razlikuje se od operativnog sistema do operativnog sistema tj. do samog fajl sistema. Fajl sistem se prvenstveno odnosi na način organizacije prostora na disku i na način zapisivanja podataka na disku. Operativni sistem mora da zna obe ove informacije da bi uopšte mogao da čita i upisuje razne podatke (organizovane u fajlove). Manipulisanje fajlovima, pronalaženje fajlova na disku i njihovog sadržaja, osnovni su zadaci fajl sistema.

Iz gornje priče logično bi bilo da brisanjem fajla brišemo kompletan sadržaj (adresu gde se taj fajl nalazi i njegov sadrzaj). Međutim, tada bi brisanje fajlova trajalo koliko i upisivanje. Ono što sledi iz ovoga je da prostim brisanjem fajlova mi brišemo zapravo samo njihovu adresu, ali ne i sadržaj. Taj sadržaj je moguce pronaći sa softverom koji je dostupan svima i odavno nije nikava tajna čak ni za početnike.

Trajno brisanje podataka moguće je na dva načina:

1. Upisivanjem novog sadržaja preko postojećih lokacija (što nije moguće kada je disk neispravan)

2. Demagnetizacijom

Demagnetizacija je postupak brisanja podataka jakim magnetnim poljem i koristi se kada je potrebno bespovratno uništiti podatke. Naročito je zgodno kod neispravnih diskova čijem sadržaju nije moguće pristupiti radi brisanja.

Demagnetizacija je moguća na gotovo svim savremenim uređajima za čuvanje digitalnih podataka na računaru koji funkcionišu na principu magnetnog zapisa: hard diskovi svih veličina (ATA, SATA, SAS, SCSI diskovi veličina 1.8”, 2.5”, 3.5”), magnetne trake (LTA, DLT)…

Zašto Vam je potrebno trajno uklanjanje podataka?

• Kada osetljivi podaci više nisu potrebni oni moraju biti zaštićeni od svakog pokušaja čitanja. Prosto brisanje fajlova ostavlja njihov sadržaj na mediju sa otvorenom mogućnošću povraćaja i pristupa Vašim poverljivim informacijama i osetljivim podacima.

• Ukoliko Vaš disk sa poverljivim podacima iz nekog razloga morate odneti na servis/reklamaciju, a želite biti sigurni da podaci sa istog neće doći u pogrešne ruke, degauser je pravo rešenje. Svi Vaši podaci biće bespovratno uništeni bez gubljenja garancije na disk (setimo se mnogobrojnih primera poznatih ličnosti čiji su se lični podaci “naprasno” pojavili u medijima sa strahovitim posledicama).

Proces demagnetizacije

Za vreme procesa demagnetizacije, na magnetni medij deluju magnetne sile mnogo jačeg intenziteta od onog koji sam medij koristi za brisanje/upis podataka. Ove sile su dovoljno jake da zamene i ponište prethodno upisane informacije.

Karakteristika feromagnetizma je histerezisna kriva u obliku slova S koja opisuje magnetizaciju feromagnetnih materijala pod uticajem spoljnog magnetnog polja. Oblik ove krive je posledica usmeravanja magnetnih domena. Kada se takav material izloži magnetnom polju, magnetni domeni se sve više orijentišu u pravcu spoljnjeg magnetnog polja. Smanjivanjem brišućeg magnetnog polja intenzitet magnetnog fluksa u mediju svede se na zanemarljivu vrednost.